Питање "Како направити стратегију клађења?" тражи преглед без обећања о добитку. Стратегија клађења обећава ред тамо где влада случај, а у кладионици се много прича о системима који увек добијају. Истина је скромнија: добра стратегија не мења маржу кладионице, али држи улог под контролом и одлуке чини проверљивим. Преглед показује границе стратегије, пут до сопственог плана и разлог да се обећања о сигурној заради не схвате озбиљно.
Стратегија клађења на голове честа је тема међу играчима у Srbiji, јер се опкладе на укупан број голова и на то да ли оба тима дају гол играју у готово сваком фудбалском тикету. Полазна тачка су подаци: просек датих и примљених голова, форма из последњих кола, повређени нападачи и услови меча. Бројке олакшавају процену вероватноће, али их има и кладионица, која је по њима већ одредила квоту. Предност постоји само где играч зна нешто што квота још не садржи.
Како победити кладионицу? На дужи рок то успева малом броју играча, и то онима који траже грешке у квотама, држе строге евиденције и прихватају да ће им кладионица ограничити налог ако стално добијају. Како зарадити на кладионици не зависи од трика, него од тачности процене и висине марже: кад је процена једнако добра као кладионичарска, маржа сваког тикета односи део улога. За већину играча реалан циљ није зарада, већ забава са унапред одређеним трошком, без јурења губитака.
Како направити стратегију клађења? Најпре се зада месечни износ чији губитак играч подноси без последица, а из њега се изводи улог по тикету. После тога долазе лиге и спортови које играч стварно прати, јер познавање тимова вреди више од случајних комбинација. Следи избор опкладе: код појединачних парова и кратких тикета маржа је мања него код дугих комбинација. Сваки тикет се записује са квотом, улогом и исходом, па се после месец дана план мери бројкама.
Само оне које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација из целе понуде.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.
Квота, улог и исход сваког тикета. Без тих бројева план не може да се провери, па стратегија остаје само осећај.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Фиксан улог држи трошкове у оквиру буџета и спречава импулсивне скокове, а евиденција са истим улогом јасније показује шта ради, а шта не.
После месец дана, према бројкама из евиденције. Тада се види које лиге и врсте опклада доносе резултат, а које само трошак.